Standardi postignuća

STANDARDI POSTIGNUĆA UČENIKA - OPŠTI STANDARDI POSTIGNUĆA - OBRAZOVNI STANDARDI
Uvod

Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja nastali su kao rezultat rada u okviru projekta Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije „Razvoj školstva u Republici Srbiji“ i njegove projektne komponente „Razvoj standarda i vrednovanje,“ koju je realizovao Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Obrazovni standardi formulisani su za deset nastavnih predmeta: Srpski jezik, Matematiku, Istoriju, Geografiju, Biologiju, Fiziku, Hemiju, Muzičku kulturu, Likovnu kulturu i Fizičko vaspitanje.
Obrazovni standardi su iskazi o temeljnim znanjima, veštinama i umenjima koje učenici treba da steknu do određenog nivoa u obrazovanju. Standardi artikulišu najvažnije zahteve školskog učenja i nastave i iskazuju ih kao ishode vidljive u ponašanju i rasuđivanju učenika.
Preko standarda se obrazovni ciljevi i zadaci prevode na mnogo konkretniji jezik koji opisuje postignuća učenika, stečena znanja, veštine i umenja. Osnovna karakteristika obrazovnih standarda je to što su definisani u terminima merljivog ponašanja učenika. Zasnovani su na empirijskim podacima, a stepen njihove ostvarenosti može se, iz godinu u godinu, empirijski proveravati. Na osnovu tih provera i pratećih analiza, u intarvalima od 4 do 5 godina, standarde je potrebno revidirati. Uspostavljanje i unapređenje standarda je kontinuirani proces, tesno povezan sa promenama položaja i uloge obrazovanja u društvu.

Obrazovni ciljevi i obrazovni standardi

Između standarda i ciljeva navedenih u nastavnim programima postoje razlike, kako u funkciji koju imaju tako i u stepenu operacionalizacije i preciznosti iskaza. Formulacije standarda su konkretne, operativne i date u iskazima šta učenik zna, može i ume i moguće ih je proveriti testiranjem ili posmatranjem. 
Standardi su rezultat procesa u toku kojega dolazi do usaglašavanja između efekata koje je obrazovni sistem ostvario i onih koje treba da postigne u „narednom koraku“. Oni odgovaraju na neka teška, a strateški važna pitanja s kojima se obrazovni sistemi uvek iznova suočavaju: kakve efekte postižemo u obrazovanju i gde možemo i moramo postići bolje efekte sa kapacitetima kojima raspolažemo. Ovaj balans između onoga „gde smo“ i „gde želimo da budemo“ veoma je važan aspekt obrazovnih standarda i bitno ih razlikuje od onoga što je iskazano kroz ciljeve obrazovanja. 


Karakteristike obrazovnih standarda

1. Proverljivost specifikovanih obrazovnih ishoda
Obrazovni standardi odnose se na konkretna i merljiva, za predmet specifična,
znanja i umenja i veštine učenika.
2. Fokus na temeljnim znanjima
Obrazovni standardi konkretizuju temeljne ishode učenja, strukturna znanja iz neke oblasti. Oni ne pokušavaju da opišu sve detalje i svu raznolikost predmetnog sadržaja, već ono što je najbitnije.
3. Kumulativnost
Obrazovni standardi uzimaju u obzir sva bitna znanja koja učenik stiče tokom školovanja. Takođe, najviši nivoi znanja podrazumevaju ovladanost sadržajima sa prethodnih nivoa.
4. Diferencijacija
Obrazovni standardi prave razliku između različitih nivoa postignuća, prema
stepenu ostvarivanja kompetencije koju opisuju.
5. Razumljivost
Obrazovni standardi su formulisani jasno, koncizno i pomoću pojmova razumljivih za sve učesnike u sistemu obrazovanja.
6. Izvodljivost
Zahtevi koji su definisani u okviru standarda predstavljaju izazov za učenike i nastavnike, a mogu biti ostvareni uz adekvatno angažovanje.
7. Obaveznost za sve
Obrazovni standardi se primenjuju na sve učenike

Nivoi postignuća

Obrazovni standardi formulisani su na tri nivoa postignuća. Nivoi obrazovnih standarda opisuju zahteve različite težine, kognitivne kompleksnosti i obima znanja, od jednostavnijih ka složenim. Svaki naredni nivo podrazumeva da je učenik savladao znanja i veštine sa prethodnog nivoa.

1. Osnovni nivo

Na prvom nivou opisani su zahtevi koji predstavljaju bazični ili osnovni nivo znanja, veština i umenja. Očekuje se da će skoro svi, a najmanje 80% učenika/učenica postići taj nivo. Na bazičnom nivou nalaze se temeljna predmetna znanja i umenja, to su funkcionalna i transferna znanja i umenja neophodna, kako za snalaženje u životu, tako i za nastavak učenja. Znanja i umenja sa osnovnog nivoa najčešće su manje složena od onih sa srednjeg i naprednog nivoa, ali to nije uvek slučaj. Ovde su smeštena i ona znanja i umenja koja nisu jednostavna, ali su tako temeljna da zaslužuju poseban napor, koji je potreban da bi njima ovladali gotovo svi učenici.

2. Srednji nivo

Na drugom nivou opisani su zahtevi koji predstavljaju srednji nivo znanja, veština i umenja. On opisuje ono što prosečan učenik/učenica može da dostigne. Očekuje se da će oko 50% učenika/učenica postići ili prevazići taj nivo.

3. Napredni nivo

Na trećem nivou opisani su zahtevi koji predstavljaju napredni nivo znanja, veština i umenja. Očekuje se da će oko 25% učenika/učenica postići taj nivo. Znanja i umenja sa ovog nivoa su transferna, pre svega za nastavak školovanja. Kompetencije sa naprednog nivoa su po pravilu i kognitivno složenije od onih sa bazičnog i srednjeg nivoa. To znači da se od učenika očekuje da analizira, upoređuje, razlikuje, kritički sudi, iznosi lični stav, povezuje različita znanja, primenjuje ih i snalazi se i u novim i nestandardnim situacijama.