Bezbednost dece u školi

Plan zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u školskoj 2016/17. godini

U izradi ovog plana Tim se rukovodio Priručnikom za primenu posebnog protokola za zaštitu učenika od nasilja, rezultatima ankete o pojavi nasilja u školi kao i podacima dobijenim u postupku samovrednovanja.

 

       Naziv tima
           Članovi tima

 

Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Lela Ćurčić, rukovodilac
Biljana Ćurčić, učitelj
Svetlana Ocokoljić, pedagog
Danijela Grujović, nastavnik TIO i informatike i računarstva
Dušica Veličković, nastavnik biologije

 

MERE PREVENCIJE

Vreme realizacije
Aktivnosti Nosioci aktivnosti
Septembar

- zaduženja članova tima

 - planiranje aktivnosti

 - upoznavanje prvaka sa pravilima ponašanja na nivou škole, definisanje pravila na nivou odeljenjskih zajednica prvog razreda

Članovi tima

Oktobar

- upoznavanje svih zaposlenih u ustanovi sa Protokolom i planom rada Tima

- upoznavanje učenika sa Pravilnikom o ponašanju učenika i vaspitno-disciplinskim merama

- Tematske zidne novine: Tolerancija, Dečija prava

Članovi tima

Odeljenjske starešine

Pedagog

Učenici

Decembar

- Božićna i novogodišnja čestitka na više jezika

- Ukrašavanje novogodišnje jelke

 

Odeljenjski starešina

Učenici

Januar

- pano prezentacije na temu "Zaustavimo nasilje, negujmo ljubav i toleranciju"

Učitelji

Nastavnici srpskog jezika

Nastavnici likovne i muzičke kulture

Učenici

Februar

- obuka učenika za nenasilnu komunikaciju

- azbuka lepih reči

Nastavnici GV

Odeljenjske starešine

Mart - organizovanje izložbe povodom Dana žena (Dan borbe za ženska prava)

Nastavnici likovne kulture

Učenici

April

- priprema sportskih ekipa za školsku olimpijadu

- istraživanje o učestalosti i vrstama nasilja u školi

Nastavnik fizičkog vaspitanja

Zaduženi nastavnici

Pedagog

Maj

- održavanje školske olimpijade

Učenici

Svi zaposleni u školi

Roditelji

Lokalna zajednica

Jun - analiza rada i pisanje izveštaja

Članovi Tima

Koraci u intervenciji:

1. Otkrivanje- direktno ili indirektno
2. Prekidanje i zaustavljanje nasilja i obaveštavanje nadležnih u ustanovi
3. Smirivanje situacije (obezbeđivanje sigurnosti za učenika, razgovor sa učesnicima i posmatračima)
4. Posle prekidanja nasilja i smirivanja učesnika, zaposleni koji je neposredno reagovao ili ima saznanje o nasilju inicira konsultacije unutar ustanove radi procene rizika i izrade plana zaštite za sve učesnike
5. Nakon zaustavljanja nasilja i obavljenih konsultacija sa relevantnim stručnjacimai / ili institucijama, realizuju se dogovorene aktivnosti i mere zaštite

Praćenje efekata preduzetih mera - odeljenski starešina. Tim planira praćenje i vrednovanje postupaka i procedura koji su primenjeni u odnosu na sve učesnike nasilja. Potrebno je pratiti: ponašanje učenika koje je trpeo nasilje i deteta koje se ponašalo nasilno, kako reaguju pasivni posmatrači, šta se dešava u odeljenju, koliko roditelji sarađuju u smanjivanju nasilja, kako funkcioniše Tim i unutrašnja zaštitna mreža, koliko su druge institucije uključene i efekti njihovog uključivanja.


ULOGE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U USTANOVI
u slučaju kada postoji sumnja na nasilje ili se nasilje dogodi u školi

Škola ne toleriše nasilnu komunikaciju i zato preventivno radi na suzbijanju svih oblika nasilnog ponašanja u školi. U današnje vreme, nasilje u školama se sve češće dešava, pa je pred školom veliki izazov kako da se uspešno nosi sa tim problemom.

Dežurni nastavnik:

- dežura u skladu sa rasporedom uočava i prijavljuje slučaj

- pokreće proces zaštite učenika obaveštava odeljenjskog starešinu o slučaju

- evidentira slučaj

- sarađuje sa Timom za zaštitu učenika od nasilja


Odeljenjski starešina:

- uočava slučajeve nasilnog ponašanja i reaguje odmah učestvuje u procesu zaštite učenika

- razgovara sa učesnicima nasilja

- informiše roditelje i sarađuje sa njima

- po potrebi sarađuje sa Timom za zaštitu učenika od nasilja

- prati efekte preduzetih mera

- evidentira slučaj i vodi dokumentaciju

- po potrebi, komunicira sa relevantnim ustanovama

Tim za zaštitu učenika od nasilja:

- uočava slučajeve nasilnog ponašanja pokreće proces zaštite učenika, reaguje odmah

- obaveštava odeljenjskog starešinu i sarađuje sa njim

- po potrebi, razgovara sa roditeljima

- pruža pomoć i podršku učenicima, nastavnicima,

- razmatra slučaj i predlaže mere zaštite

- obavlja konsultacije, predlaže zaštitne mere, prati efekte preduzetih mera

- po potrebi, sarađuje sa drugim ustanovama

- evidentira slučaj

- po potrebi, sarađuje sa relevantnim ustanovama

Pomoćno osoblje:

- dežura po rasporedu prekida nasilje

- uočava i prijavljuje slučajeve nasilnog ponašanja


Učenici:

- uočavaju slučajeve nasilnog ponašanja traže pomoć odraslih

- prijavljuju slučaj odeljenjskom starešini

- za teže slučajeve konsultuju članove Tima

učestvuju u merama zaštite         

 

Međunarodni dan tolerancije – 16. novembar

"Ko želi da je stalno u pravu, mora često da menja mišljenje." 

Duško Radović

 

tolerancija 

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) ustanovila je Međunarodni dan tolerancije 1995. godine. U svetu i kod nas 16. novembar obeležava se kao dan koji sve na svetu podseća na poštovanje i uvažavanje drugačijih od nas. Međunarodni dan tolerancije obeležen je i u našoj školi putem različitih aktivnosti u kojima su učestvovali i učenici i nastavnici, pedagog i Tim za zaštitu učenika od nasilja.

  • Članovi novinarske sekcije izradili su pano na kome su data različita mišljenja učenika o tome šta je tolerancija. 
  • Članovi likovne sekcije uradili su poster na temu različitosti.
  • Školski pedagog izradio je pano na kome su date neke definisije tolerancije, kao i načini za prevazilaženje netolerantnosti i diskriminacije u školi. 
  • Članovi Učeničkog parlamenta izdvojili su ključne informacije u vezi sa tolerancijom i u vidu obaveštenja koje je prošlo kroz sve razrede podsetili su učenike i nastavnike da se 16. novembra svake godine obeležava Međunarodni dan tolerancije.
  • Za vreme drugog velikog odmora učenici su preko razglasa u školi imali mogućnost da čuju pesmu „Ne rugaj se“ za koju je Delta fondacija dobila autorska prava da je obradi i prevede na naš jezik (originalni naziv pesme je: "Don't Laugh At Me" čiji su autori: Steve Jay Seskin / James Allen Shamblin)       

Nešto više o toleranciji...

Tolerancija predstavlja prihvatanje različitosti u najširem smislu i svest da svako ljudsko biće zaslužuje poštovanje. To nije izraz slabosti, popustljivosti niti je negativna osobina. Tolerantna osoba je ona koja se drži svojih uverenja, ali i prihvata činjenicu da i drugi imaju pravo na svoje mišljenje kao i pravo da bude ono što jeste. Tolerancija se mora učiti, kao što moramo naučiti i kako da sukobe mirno rešavamo jer su oni sastavni deo života svakoga od nas. Svi zajedno treba da gradimo kulturu mira, tolerancije i razumevanja, i da radimo na stvaranju otvorenog i tolerantnog društva koje uvažava različitost i svima pruža jednake šanse i mogućnosti.

Tolerantno odnosno netolerantno ponašanje možemo izražavati na različite načine. Netolerancija se izražava vređanjem, izrugivanjem, nasiljem, hladnim tonom glasa, i na razne druge načine. Tolerancija, u drugu ruku, podrazumeva ljubazan ton glasa, smešak, pohvale i dr.. 

tolerancija2

Način izražavanja tolerancije u velikoj meri zavisi od vaspitanja i obrazovanja, i to tako da će obrazovanija i bolje vaspitana osoba svoju neslaganje iskazati na sofisticiraniji i manje očigledan način od neobrazovanih ili nevaspitanih ljudi.
Najčešće smo tolerantni prema onima koji su nam slični, dok kod osoba koje su drugačije od nas dolazi do smanjene tolerancije. Ljudi koji razmišljaju i ponašaju se drugačije od nas plaše nas jer nismo u stanju predvideti njihove reakcije i ne znamo kako bi se prema njima ophodili. Strah rađa odbojnost, netrpeljivost i neprijateljstvo.

Upoznajući druge ljude, razumevajući drugačije vrednovanje stvarnosti postajemo bogatiji. Mi na taj način bolje razumemo, do tada, strana ponašanja, ali takođe bolje razumemo i sebe. Prihvatanje i razumevanje različitosti temelj je kvalitetnije komunikacije i života cele društvene zajednice. Bogatstvo života nalazi se u toj različitosti. Biti tolerantan znači odnositi se prema drugima isto onako kako bi želeli da se oni odnose prema nama.

      

    t1 t3

 

Međunarodni dan bezbednog interneta 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana bezbednog interneta, članovi tima za zaštitu učenika od nasilja, Svetlana Ocokoljić, pedagog i Danijela Grujović, nastavnik informatike i računarstva, održale su predavanje u holu škole za sve prisutne učenike i nastavnike.

Međunarodni dan bezbednog interneta obeležava se širom sveta svakog drugog utorka u februaru. Srbija je na ovom polju aktivna od 2009. godine sa projektom „Klikni bezbedno“. Cilj obeležavanja je da se ukaže na značaj bezbednog korišćenja globalne mreže, ali i na uloge i odgovornost koju svi imamo kako bi uticali na stvaranje boljeg internet okruženja za decu. Stručnjaci ističu da se mnoge opasnosti, odnosi i emocije iz realnog sveta i škole prenose na društvene mreže. Deca ulaze u drugi svet, nestvaran i nerealan, stvara se zavisnost od kompjutera, igrica, onlajn igrica, i na kraju od društvenih mreža.
Internet ima mnoge prednosti, ali i opasnosti sa kojima učenici da budu upoznati da bi se adekvatno zaštitili. Naša škola je realizovala aktivnosti aktivnosti pomoću kojih je želela da pomogne, kako svojim učenicima, tako i roditeljima, da nauče kako bezbedno da koriste internet. Nastavnik TIO i informatike i računarstva Danijela Grujović i pedagog škole Svetlana Ocokoljić održali su predavanje uz pomoć POWER POINT prezentacije na temu bezbednog korišćenja interneta za učenike petog, šestog i sedmog razreda osnovne škole. Predavanje je održano u holu školu u vreme šestog časa. Realizatori predavanja ukazali su na prednosti interneta, ali pre svega, na rizike i opasnosti koje nosi njegovo nebezbedno korišćenje. Učenici su upoznati sa načinima zaštite, ne samo svoje lične, već i zaštite svojih računara. Učenici su bili zainteresovani za diskusij, a neki su izneli svoja lična iskustva. Takođe, kolege su sa prisutnima podelile svoje stavove, mišljenja i iskustva što je sve doprinelo da učenici ozbiljno shvate značaj bezbednog korišćenja globalne mreže.
U holu škole izloženi su radovi učenika– hameri koji su edukativnog karaktera i koji pokazuje na koje načine se najbolje možemo zaštiti na internetu.
Za roditelje realizatori predavanja su pripremili predavanje koje se može naći na sajtu škole, a u daljem periodu planirane su radionice, kako sa učenicima, tako i sa roditeljima sa ciljem da se ukaže na značaj stvaranja bezbednog internet okruženja za decu.

sl2 sl3
sl5 sl6

Predavanje za roditelje "Bezbednost na internetu"

Najbolja zaštita jeste da u svakom momentu znate šta Vaše dete radi na internetu.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana bezbednog interneta naša škola je realizovala raznovrsne aktivnosti pomoću kojih je želela da pomogne, kako svojim učenicima, tako i roditeljima, da nauče kako bezbedno da koriste internet. Međunarodni dan bezbednog interneta obeležava se svake godine drugog utorka u februaru.  Ovaj dan se obeležava u preko 100 zemalja širom sveta, uključujući i Srbiju koja je na ovom polju aktivna od 2009. godine sa projektom „Klikni bezbedno“. Cilj obeležavanja je da se ukaže na značaj bezbednog korišćenja globalne mreže, ali i na uloge i odgovornost koju svi imamo kako bi uticali na stvaranje boljeg internet okruženja za decu.

Stručnjaci ističu da se mnoge opasnosti, odnosi i emocije iz realnog sveta i škole prenose na društvene mreže. Veliki problem je što su roditelji  relativno informatički nepismeni, a važno je da razumeju šta se dešava. Deca  ulaze u drugi svet, nestvaran i nerealan, stvara se zavisnost od kompjutera, igrica, onlajn igrica, i na kraju od društvenih mreža. Prekomerno korišćenje kompjutera ima posledice na formiranje dečjeg mozga. Mozak deteta se razvija kroz interakciju sa okruženjem. 

Internet ima mnoge prednosti, ali i opasnosti sa kojima treba biti upoznat da bismo se adekvatno zaštitili. Da bi dete na internetu bilo bezbedno i pravilno koristilo kompjuter, najbitniji su roditelji i održavanje dobrog odnosa sa detetom. Ali, brigom o bezbednosti dece nikako ne sme da se ugrozi njihova privatnost. 

Roditeljstvo je veština koja se može učiti. Potrebno je istaći činjenicu da se vrlo mnogo znamo o tome kako zadovoljiti fizičke potrebe deteta, a vrlo malo o tome kako zadovoljiti njegove psihičke potrebe. U današnjim uslovima, kada Vi, kao i većina nas, najveći deo vremena provode na radnom mestu, vaspitanje dece je u velikoj meri prepušteno vaspitno-obrazovnim ustanovama, bakama, dekama i drugima. Vrlo često čujemo da su današnja deca nevaspitana, često se spominje eskalacija nasilja, otuđenost je sve veća među mladima. Vi ste danas stavljeni pred mnogo veće zahteve nego ranije, tehnički napredak je pomogao u vaspitanju, ali je i odmogao, ulogu roditelja vrlo često preuzima kompjuter ili televizor.

Dobru stranu interneta čini dostupnost velike količine najrazličitijih informacija o svemu što nas zanima. Većina sadržaja koji je dostupan na internetu pruža korisnicima zanimljive, pozitivne i edukativne informacije. internet ima i loše strane: teško je uspostaviti pravila ponašanja na internetu i time omogućiti sigurnost i zaštitu korisnika, u ovom slučaju Vaše dece. Ne postoji centralna međunarodna organizacija koja motri ili odobrava sadržaj na internetu pre nego što se on negde pojavi. Sloboda koju pruža internet i nepostojanje efikasne kontrole praćenja ostavlja mogućnost za zloupotrebu interneta.

Iskustva pokazuju da nadzor roditelja i nadgledanje dečjih aktivnosti  na internetu predstavljaju važan korak u zaštiti dece i mladih, ali ni to nije dovoljno. 

Vaša deca mogu znati više od Vas o tehnologiji, ali Vi znate više o životu.

KOJA PRAVILA TREBA DA POŠTUJETE DA BI BORAVAK VAŠE DECE NA INTERNETU UČINILI SIGURNIM?

1. Naučite dete šta je internet, kako ga koristiti, koje su korisne, a koje rizične stranice, dajte mu do znanja da Vas uvek sve može pitati;

2. Detetu odredite i ograničite vreme za korišćenje interneta – prioritet su učenje, domaći zadaci, učestvovanje u kućnim aktivnostima, igra i šetnja van kuće;

3. Podstičite dete da razmišlja vlastitom glavom u virtuelnom svetu onako kako to čini u stvarnom životu;

4. Ozbiljno upozorite dete na moguće opasnosti na koje može naići na četu i poučite ga kako da se ponaša i komunicira sa neznancima;

5. Povremeno proveravajte koje stranice dete posećuje, upoznajte njegove on-line „prijatelje“ i pogledajte o čemu raspravljaju;

6. Povremeno zajednički posećujte internet stranice kako biste se upoznali sa sklonostima i navikama Vašeg deteta na internetu,...;

7. Uspostavite pravila bezbednog ponašanja na internetu koja važe za celu porodicu da dete oseti da svi članovi porodice mogu da budu na razne načine izloženi rizicima zlostavljanja i online uznemiravanja i da je i ono ravnopravno uključeno u zaštitu od ovakvog remećenja privatnosti;

8. Naučite ih da brižljivo čuvaju svoje šifre - password-e);

9. Odvratite dete od odavanja ličnih podataka preko interneta (imena, prezimena, adrese stanovanja, naziv škole u koju ide i sl);

10. Objasnite deci da su i fotografije i snimci privatni podaci i da treba da vas pitaju ako hoće da ih postave na internet;

11. Objasnite deci rizike koje nosi komunikacija sa nepoznatim osobama putem interneta jer ne znaju koje su stvarne namere osobe koja je sa druge strane;

12. Recite im da se nikada ne sastaju sami sa osobama koje su upoznali putem interneta;

13. Objasnite detetu da su najbolji online prijatelji oni koji su mu prijatelji u realnom životu;

14. Razgovarajte sa decom o maltretiranju putem interneta –elektronskom nasilju – tzv. cyber bullying  (naučite ih da uvek poštuju druge i da su svi dužni da poštuju njih);

15. Naučite decu da, ukoliko se osete uvređenom, prekinu kontakt i da ne odgovaraju na uvredu, već da o njoj obaveste roditelje

Preporuka:

Računar treba da stoji u dnevnoj, ne u dečjoj sobi, jer roditelji na taj način imaju puno bolju kontrolu nad aktivnostima svog deteta na internetu.

ŠTA NE TREBA DA RADITE?

Zabrana služenja internetom, vikanje i telesno kažnjavanje deteta koje odluta na loše stranice ili sklapa loša internet „prijateljstva“ nije rešenje. Dete ne treba da plašite opasnostima korišćenja interneta, već da ga poučite kako da ih savlada. Zaključak je da zabranama internet činimo još zanimljivijim – deci je potrebno objasniti zašto ne treba gledati pojedine stranice te više pričati s njima i pokazivati im sadržaje primerene njihovoj dobi. 

sl7

ŠTA TREBA DA RADITE?

Komunicirajte sa svojom decom, igrajte se s njima, pa zašto ne i – preko interneta! Pronađite način da kontrolišete svoje strahove umesto da pokušavate kontrolisati opasnosti sa kojima se suočavaju Vaša deca. Ako ste primetili da se dete povlači u sebe, izbegava Vas, menja svoje ponašanje, postaje tajnovito, razgovarajte sa detetom, imajte strpljenja i vremena, recite šta Vas muči, čega se plašite, podstaknite ga da Vam se poveri.