Kodeks ponašanja učenika

KODEKS LEPOG PONAŠANJA UČENIKA

DETE JE OTAC ČOVEKA

KODEKS – znači pravilo.


Pravila služe zato da pomognu ljudima da žive jednostavnije.
U svemu što ljudi rade postoje pravila:
- u saobraćaju,
- u pisanju,
- u matematici,
- u ishrani, oblačenju, ponašanju.
Ako ih poštujemo i život u školi biće nam lakši i prijatniji.

ONI KOJI ZNAJU NEKA SE PODSETE,
ONI KOJI NE ZNAJU – NEKA NAUČE;

Član 1.

OSNOVNA ŠKOLA JE OBAVEZNA. Ako ne dolazite u školu roditelji će biti krivi zato što ćete ostati bez osnovnog obrazovanja.
Ako redovno dolazite, najveća korist je VAŠA.

Član 2.

U školu dođite 10 minuta pre početka časa. Tako ćete smireni i skoncentrisani ući na čas i iskoristiti svih datih 45 minuta. Možda vam se čini neverovatnim ALI TO JE ZAISTA KORISNO.

Član 3.

Kao i u svemu ostalom i za vreme časa najvažnije je da poštujete SEBE. Zahtevajte da svi ćute i slušaju kada vi govorite. To je minimum uvažavanja koje dugujete sebi i drugima.

Član 4.

Dozvoljeno je da u velikim količinama upotrebljavate reči: MOLIM, HVALA, IZVOLI, IZVINI. U KOMBINACIJI SA LJUBAZNIM OSMEHOM PRED VAMA SU NEOGRANIČENE MOGUĆNOSTI. Probajte! Uspeh je zagarantovan.

Član 5.

I kada ste zamišljeni i zabrinuti, ne zaboravite da odraslima i svojim drugovima uputite pozdrav: ''DOBAR DAN'', ''DOVIĐENJA'', ''ĆAO''. Njih će obradovati, a vas neće oštetiti.

Član 6.

Ako odlučite da u školu donesete skupocene predmete, neka to bude na vašu odgovornost. Ako se oštete ili izgube ne krivite druge.

Član 7.

Mobilni telefon nije dozvoljeno nositi u školu. Ako ga ipak poneseš, na svoju odgovornost, na času ga treba isključiti. On je vaša privatna stvar, a svoju privatnost treba zadržati za sebe i njome ne ugrožavati druge. TVOJE ne može biti važnije od NAŠEG.

Član 8.

Školska imovina koristi svima. Ne iskazujte svoje nezadovoljstvo na njoj. Nemojte biti jači od onoga što ne može da se brani. Ako napravite štetu vaši roditelji će morati da je plate. Od takve štete nemate koristi.

Član 9.

Čuvajte svoju đačku knjižicu. Ona je svedok jednog važnog dela vašeg života. Potrebna vam je da biste nastavili dalje. Slobodno je pokažite svima. U njoj nema laži i nemate čega da se stidite. I najneprijatnija istina bolja je i od najmanje laži. Svaka neistina brzo se otkriva i tek tada postaje neprijatno.

Član 10.

Iznenadite svoje drugove i svaki nesporazum rešite tako što ćete PRVI pružiti ruku pomirenja. VOLITE TO ŠTO SMO RAZLIČITI. Bilo bi dosadno da smo svi isto pametni i isto lepi. Budite originalni ali ne na račun onog pored sebe.

Član 11.

Iskažite svoje mišljenje ili nezadovoljstvo jasno i glasno, ali ne PROSTAČKIM, već BIRANIM, ULJUDNIM rečima. Tako ćete jednostavno rešiti svaki nesporazum i sa nastavnikom i sa drugovima.

Član 12.

Pre nego što nekome stavite primedbu, preispitajte sebe. I vi sigurno imate mane koje možda ne primećujete. Otklonite prvo SVOJE nedostatke pa ONDA kritikujte DRUGE.

Član 13.

Sigurno vam nije prijatno kada vam neko pretura po torbi ili pernici, pa ne činite ni vi to drugima.

Član 14.

Donošenje kompletnog pribora za rad je preduslov da se na času osećate sigurno i opušteno.

Član 15.

Šaputanje drugu je samo prividno znak dobrog drugarstva. U stvarnosti to je potcenjivanje njegovih sposobnosti da nauči, pothranjivanje njegove lenjosti i nemara i omalovažavanje sopstvenog truda.

Član 16.

Pričanje sa ustima punim hrane, mljackanje u toku razgovora, jednako je pričanju sa žvakaćom gumom u ustima. Nepristojno je i jedno i drugo.

Član 17.

Za vreme užine u školskoj trpezariji trebaš ostati dok ne pojedeš užinu, a nikako se sa užinom šetati po školskom dvorištu.

Član 18.


Budite pažljivi i nežni prema najmlađim učenicima u školi. Oni jedino od vas mogu da nauče kako treba da se ponašaju. Ako su VAS maltretirali dok ste bili najmlađi, budite PRVI koji će to promeniti i učinite suprotno.

Član 19.

ZAHTEVATE od svih bezuslovno, GLASNO I JASNO – i odraslih i vaših vršnjaka – da pušenjem, opijanjem i drogiranjem ne ugrožavaju vaše zdravlje, ako su već odlučili da unište svoje. To je NJIHOV izbor, ukažite im da je pogrešan. Bićete im bolji drug nego oni koji su ih na to nagovorili. NIKO NEMA PRAVA DA UGROŽAVA VAS. Rešavanje sukoba fizičkim obračunavanjem karakteristika je nemoćnih i primitivnih ljudi. To sigurno niste vi!

Član 20.

Ulazak u službene prostorije škole biće jednostavniji ako uljudno pokucate na vrata. U tom slučaju dobićete sigurno ljubazan odgovor.

Član 21.

Bežanje sa časova samo prividno rešava problem koji u stvari postaje veći. Na vreme završavajte svoje obaveze, a ako to niste učinili, budite dovoljno hrabri i suočite se sa problemom. Shvatićete da on i nije toliko velik kako vam se čini.

Član 22.

Donošenje u školu predmeta koji druge mogu da povrede može da vas postvi TRAJNO U CENTAR PAŽNJE KAKVU NISTE HTELI. Mislite na vreme i ostavite takve predmete kod kuće.

Član 23.

Izostajanje iz škole pristojno najavite, ako nije iz zdravstvenih razloga. Ako jeste, na vreme donesite lekarsko opravdanje. Osnovni znak pristojnosti je kada nekome, ko vas očekuje, objasnite ZAŠTO NISTE DOŠLI.

Član 24.

Omogućite dežurnom učeniku da mirno radi svoj posao. Ako pogreši, samo će on biti kriv, a ne oni koji su ga ometali.

Član 25.

Boravak u urednom i čistom okruženju svakome više prija. Učionica i dvorište biće onakvi kakvim ih vi stvorite. Zato ne bacajte smeće oko sebe, NE OSTAVLJAJTE TAKVE TRAGOVE ZA SOBOM! NAĆIĆEMO VAS I BEZ NJIH!

Član 26.

Odeća koju nosite jasno govori o vašoj ličnosti. Ona odražava ukus i stil svake osobe koji mora biti poštovan. Odeća u kojoj dolazite u školu treba da bude ukusna, uredna, u vašem stilu, ALI PRAKTIČNA ZA RAD.

Član 27.

Dečaci ne smeju da nose:
Šortc
Majice na bretele
Papuče za plažu
Kape (kačkete, kapuljače) na času
Navijačka obeležja (šalove, kape) u školi

Član 28.

Devojčice ne smeju da nose:
Šortc
Prekratke suknje
Prekratke majice, majice sa dubokim dekolteom i tankim bretelama
Obuću sa visokim štiklama
Papuče za plažu
Marame na glavi (na času)
Nakit preteranih dimenzija i u preteranim količinama

Član 29.

Obaveza učenika je da brinu o ličnoj urednosti i higijeni:
Dečaci ne smeju da dolaze u školu sa:
Dugom, raspuštenom i neurednom kosom (ako je duga, kosa mora biti uredno vezana; šiške ne smeju upadati u oči; kosa ne sme padati na klupu u toku rada)
Kosom obojenom u napadne i neprirodne boje (tzv. disko boje)

Devojčice ne smeju da dolaze u školu sa:
raspuštenom i neurednom kosom (ako je duga, kosa mora biti uredno vezana; šiške ne smeju upadati u oči; kosa ne sme padati na klupu u toku rada)
Kosom obojenom u napadne i neprirodne boje (tzv. disko boje)
Našminkane napadno i neprimereno uzrastu
Predugačkih i namazanih noktiju

Član 30.

Ukoliko učenik dođe u školu neprikladno odeven ili neuredan predmetni nastavnik u saradnji sa razrednim starešinom može da ga vrati kući. Učenik je dužan da se pristojno obuče i odmah vrati u školu.

Član 31.

Predpostavlja sa da je namena WC prostorija svima poznata. Nemojte širiti broj poslova koji se tamo mogu obaviti a nije ni naročito ugodno da se u njemu duže zadržavate. Ono što se tu dešava ne predviđa publiku. Budite u WC-u SAMI. PRISTOJNIJE JE.

Član 32.

Poštovanje odraslih, čak i kada nisu sasvim po vašem ukusu, može se iskazati na bezbroj načina. Ustupanjem mesta, jasno izgovorenim pozdravom, propuštanju pri prolaženju kroz vrata. Podrazumeva se da se to nauči u najranijem detinjstvu u porodici. Škola je pravo mesto da se naučeno i pokaže.

Član 33.

Čekanje u redu ispred ulaznih vrata pre početka časa ponekad je dosadno i možda izgleda nevažno. Dosada može da se prekrati razgovorom.
VAŽNO JESTE, jer stajanje u pristojnom redu govori o VAŠOJ ZRELOSTI I OZBILJNOJ NAMERI DA U ŠKOLI DOBIJETE ONO PO ŠTA STE DOŠLI – A TO JE VAŠE NAJOSNOVNIJE OBRAZOVANJE.

Član 34.

Na svetu niko nije savršen. Zato niko nema pravo da traži od vas da budete savršeni, ali ne tražite to ni vi od svojih nastavnika i roditelja. Dovoljno je da se potrudite da budete bolji od njih. U STVARI, ONI TO I ŽELE, ALI NEĆE DA VAM PRIZNAJU.

Član 35.

Neodgovarajuće ponašanje u školi može biti i kažnjeno. Načini kažnjavanja zapisani su u strogim pravilnicima koje bolje razumeju odrasli. KADA OSETIMO KAKO JE LAKO PONAŠATI SE PRISTOJNO, ZAKONI I KAZNE ODRASLIH BIĆE NAM SUVIŠNI.

Član 36.

Pridržavajući se ovih pravila zaključićemo da nije tačno da '' nije teško biti fin ''. Teško je, a nije ni naročito zabavno. Ali jedno je sigurno: VEOMA JE UGODNO I PRIJATNO I DOPRINOSI DA O SEBI MISLIMO KAO ISTINSKI CIVILIZOVANIM BIĆIMA.

Standardi postignuća

STANDARDI POSTIGNUĆA UČENIKA - OPŠTI STANDARDI POSTIGNUĆA - OBRAZOVNI STANDARDI
Uvod

Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja nastali su kao rezultat rada u okviru projekta Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije „Razvoj školstva u Republici Srbiji“ i njegove projektne komponente „Razvoj standarda i vrednovanje,“ koju je realizovao Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Obrazovni standardi formulisani su za deset nastavnih predmeta: Srpski jezik, Matematiku, Istoriju, Geografiju, Biologiju, Fiziku, Hemiju, Muzičku kulturu, Likovnu kulturu i Fizičko vaspitanje.
Obrazovni standardi su iskazi o temeljnim znanjima, veštinama i umenjima koje učenici treba da steknu do određenog nivoa u obrazovanju. Standardi artikulišu najvažnije zahteve školskog učenja i nastave i iskazuju ih kao ishode vidljive u ponašanju i rasuđivanju učenika.
Preko standarda se obrazovni ciljevi i zadaci prevode na mnogo konkretniji jezik koji opisuje postignuća učenika, stečena znanja, veštine i umenja. Osnovna karakteristika obrazovnih standarda je to što su definisani u terminima merljivog ponašanja učenika. Zasnovani su na empirijskim podacima, a stepen njihove ostvarenosti može se, iz godinu u godinu, empirijski proveravati. Na osnovu tih provera i pratećih analiza, u intarvalima od 4 do 5 godina, standarde je potrebno revidirati. Uspostavljanje i unapređenje standarda je kontinuirani proces, tesno povezan sa promenama položaja i uloge obrazovanja u društvu.

Obrazovni ciljevi i obrazovni standardi

Između standarda i ciljeva navedenih u nastavnim programima postoje razlike, kako u funkciji koju imaju tako i u stepenu operacionalizacije i preciznosti iskaza. Formulacije standarda su konkretne, operativne i date u iskazima šta učenik zna, može i ume i moguće ih je proveriti testiranjem ili posmatranjem. 
Standardi su rezultat procesa u toku kojega dolazi do usaglašavanja između efekata koje je obrazovni sistem ostvario i onih koje treba da postigne u „narednom koraku“. Oni odgovaraju na neka teška, a strateški važna pitanja s kojima se obrazovni sistemi uvek iznova suočavaju: kakve efekte postižemo u obrazovanju i gde možemo i moramo postići bolje efekte sa kapacitetima kojima raspolažemo. Ovaj balans između onoga „gde smo“ i „gde želimo da budemo“ veoma je važan aspekt obrazovnih standarda i bitno ih razlikuje od onoga što je iskazano kroz ciljeve obrazovanja. 


Karakteristike obrazovnih standarda

1. Proverljivost specifikovanih obrazovnih ishoda
Obrazovni standardi odnose se na konkretna i merljiva, za predmet specifična,
znanja i umenja i veštine učenika.
2. Fokus na temeljnim znanjima
Obrazovni standardi konkretizuju temeljne ishode učenja, strukturna znanja iz neke oblasti. Oni ne pokušavaju da opišu sve detalje i svu raznolikost predmetnog sadržaja, već ono što je najbitnije.
3. Kumulativnost
Obrazovni standardi uzimaju u obzir sva bitna znanja koja učenik stiče tokom školovanja. Takođe, najviši nivoi znanja podrazumevaju ovladanost sadržajima sa prethodnih nivoa.
4. Diferencijacija
Obrazovni standardi prave razliku između različitih nivoa postignuća, prema
stepenu ostvarivanja kompetencije koju opisuju.
5. Razumljivost
Obrazovni standardi su formulisani jasno, koncizno i pomoću pojmova razumljivih za sve učesnike u sistemu obrazovanja.
6. Izvodljivost
Zahtevi koji su definisani u okviru standarda predstavljaju izazov za učenike i nastavnike, a mogu biti ostvareni uz adekvatno angažovanje.
7. Obaveznost za sve
Obrazovni standardi se primenjuju na sve učenike

Nivoi postignuća

Obrazovni standardi formulisani su na tri nivoa postignuća. Nivoi obrazovnih standarda opisuju zahteve različite težine, kognitivne kompleksnosti i obima znanja, od jednostavnijih ka složenim. Svaki naredni nivo podrazumeva da je učenik savladao znanja i veštine sa prethodnog nivoa.

1. Osnovni nivo

Na prvom nivou opisani su zahtevi koji predstavljaju bazični ili osnovni nivo znanja, veština i umenja. Očekuje se da će skoro svi, a najmanje 80% učenika/učenica postići taj nivo. Na bazičnom nivou nalaze se temeljna predmetna znanja i umenja, to su funkcionalna i transferna znanja i umenja neophodna, kako za snalaženje u životu, tako i za nastavak učenja. Znanja i umenja sa osnovnog nivoa najčešće su manje složena od onih sa srednjeg i naprednog nivoa, ali to nije uvek slučaj. Ovde su smeštena i ona znanja i umenja koja nisu jednostavna, ali su tako temeljna da zaslužuju poseban napor, koji je potreban da bi njima ovladali gotovo svi učenici.

2. Srednji nivo

Na drugom nivou opisani su zahtevi koji predstavljaju srednji nivo znanja, veština i umenja. On opisuje ono što prosečan učenik/učenica može da dostigne. Očekuje se da će oko 50% učenika/učenica postići ili prevazići taj nivo.

3. Napredni nivo

Na trećem nivou opisani su zahtevi koji predstavljaju napredni nivo znanja, veština i umenja. Očekuje se da će oko 25% učenika/učenica postići taj nivo. Znanja i umenja sa ovog nivoa su transferna, pre svega za nastavak školovanja. Kompetencije sa naprednog nivoa su po pravilu i kognitivno složenije od onih sa bazičnog i srednjeg nivoa. To znači da se od učenika očekuje da analizira, upoređuje, razlikuje, kritički sudi, iznosi lični stav, povezuje različita znanja, primenjuje ih i snalazi se i u novim i nestandardnim situacijama.